Ratluk

Ova divna poslastica nam dolazi iz Istanbula. Poznato je da je prva prodavnica koja je pravila ovaj desert otvorena već 1776. godine. 

Reč “ratluk” ili “rahat-lokum” ustvari znači “zadovoljstvo za grlo“. Zato nam je zadovoljstvo što koristite ratluk proizveden na tradicionalan način u porodičnoj zanatskoj radionici “SaNa Candy” u Sjenici, gde se proizvodi po starom, porodičnom i dobro čuvanom receptu. Nadamo se da smo jedinstveni upravo zbog toga.

Ratluk je proizvod koji se pravi od skroba i vode koja je zaslađena šećerom. U većini slučajeva se dodaju ružina voda, vanila ili orah, a takođe mogu se dodavati i druge arome. 

Veruje se da je to jedan od najstarijih poslastičarskih proizvoda koji se uprkos svemu zadržao u originalnoj recepturi i dan danas. Poznat je širom sveta, a za njega se kaže da je deo turske, bugarske, albanske, kiparske,  srpske i grčke kuhinje. 

Zanimljiva je priča o njegovom nastanku, koja datira još iz velelepnih kuhinja Osmanlijskog carstva. 

Sultanova palata imala je oko 60 glavnih kuvara i 200 pomoćnih. Svakodnevno se spremala i kuvala hrana za oko 5000 ljudi koliko je živelo u palati. Svaki kuvar je bio specijalizovan za određenu vrstu hrane, pa su tako postojali posebni kuvari za testenine, za kiflice sa susamom, za jela od pirinča, za jela od divljači, kao i za poslastice. Takođe, deo kuhinje su bili i probači jela. Oni su bili zaduženi da probaju jela koja su pripremljena isključivo za sultana.

Jedan događaj koji je promenio sve i doveo do nastanka ratluka desio se krajem 17. veka u carskoj poslastičarnici, jednom zasebnom delu kuhinje gde su kuvari pravili alvu, kompote, džemove, slatko… Desilo se to da je ratluk nastao sasvim slučajno.

Tada akutelni sultan patio je od lošeg kvaliteta zuba i po ko zna koji put uspeo je da polomi zub od tvrdih bombona. Tada se razbeseneo i naredio Carskoj kuhinji da izmisli poslasticu koja će biti mekana kako do ovih nezgoda ne bi više dolazilo.

U tom trenutku bio je odsutan glavni poslastičar, i bio je samo pomoćni poslastičar koji je bukvalno iskoristio sve što je mogao da nađe u kuhinji, ne bi li izmislio novu mekanu poslasticu. Uzeo je šećer, skrobni sirup i ružinu vodicu. Ostalo je istorija… Kasnije, taj isti poslastičar uspeo je da napravi i marcipan, pa je nagrađen tako što je postavljen za glavnog poslastičara u palati.

Njegovi naslednici uspeli su da neguju i sačuvaju njegov recept, tako da je i danas u Istanbulu moguće naći ratluk po originalnoj recepturi ovog poslastičara.

Za mesto porekla ratluka definitivno možemo reći da je Balkan, i upravo zbog toga njegova upotreba je ovde najrasprostranjenija. Postoji nekoliko vrsta ratluka, od klasičnog do ratluka sa orašastim plodovima i raznim drugim voćnim ukusima.

Za ratluk se veruje da ima lekovita i terapeutska svojstva i da pomaže u regulaciji holesterola. Ratluk je pre svega namirnica bogata visokim sadržajem glukoze, pa otud i njegovo pozitivno dejstvo. Glukoza je zadužena da održava rad srca, rad velikog mozga, a takođe pomaže i u obnavljanju energije. Zato on u kombinaciji sa kafom ume tako dobro da nam podigne raspoloženje .

Ono što je veliki bonus kod ratluka je i to što je takođe poznat kao afrodizijak. Pogotovo kada je u kombinaciji sa orašastim plodovima. 

Upotreba ratluka je zaista višestruka, može i uz kafu, a može i sam, može ujutru kad osetite da vam pada šećer. Nema lepše poslastice sa kojom možete početi dan ili završiti veče.

Kafa klizi niz grlo, a ukus ratluka sa ružom ostaje da vam ulepša dan i da vam pruži dovoljno energije za obaveze koje slede. 

Ukoliko želite da doživite duh orijenta, ne morate da putujete čak do Istanbula. Prvu jutarnju kafu, “Taštinu kafu“, skuvanu u džezvama, možete popiti na mnogo bližem mestu, zaslađenu “SaNa Candy” ratlukom.

U našoj ponudi mozete naći sledeće ukuse ratluka: ruža, orah, jagoda, vanila, pomorandža i smokva.

Hvala na poverenju. Uživajte i dalje u svakom zalogaju.